ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

Колекција ДВА П.

Колекција ДВА ПАУНА

..
..

ТИТОНИК

Ман свој „НАСТАНАК ДОКТОРА ФАУСТУСА“  започиње цитатом из Гетеа:“Јер, иако свако књижевно дело у тренутку свог појављивања мора да се ослања на само себе. И само по себи  да дејствује, због чега ја нисам волео ни једноме да дајем предговоре, поговоре и правдања пред критиком, ипак такви радови, што више одлазе у прошлост, престају да утичу, и то утолико више што је јачи био њихов првобитни утицај;  и може се рећи да их цене утолико мање што су више допринели проширењу домаће културе – као мајку која тако лако може да заклони неколико лепих кћери. Ето због чега је корисно придавати тим делима историјску вредност, разговарајући о њиховом настанку са благонаклоним познаваоцима“
Нисам позајмио  садржај  своје књиге, ни од Мана, ни од Гетеа, црпем га из себе. Моја књига би могла бити обимнија од  „НАСТАНКА  ДОКТОРА ФАУСТУСА“  и то ме уопште не забрињава. Пишем је, првенствено себе ради, својих потомака ради, и генерација које ће доћи и истраживати српску културу и књижевност последње четвртине 20. И прве четвртине 21. века. То није ни мемоар, ни дневник. Мемоаре пишу значајни државници или тајни дворски писци, људи на крају своје каријере, а моја није ни започела, иако сам скоро напунио четрдесет и пет година!  Најважније моје написане књиге још нису штампане!  Њихово штампање су онемогућивале друштвено-културно-политичке околности, и тајни експоненти власти. Уредници бившег времена. Међу њима и не мали број оних који су скоро моји вршњаци, али су имали другачије биографије и развој, и савитљивију кичму. Многи су дошли из партијских лабораторија, из најгорих секти, или преко фаворита продужених руку једноумаца. То је од њих направило „стрвинаре“ и најнеморалнија чудовишта која на фотографијама имају кочоперна и скоро поштена лица.

Књиге које су написали као писци, биће заборављене, већ их прекрива прашина заборава....
        = извор: написано крајем 1995. године. Поново прочитано почетком 2017.

     ЛеЗ 0010325                                                                     Белатукадруз


Нема коментара:

Постави коментар