ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

Проза

..

..

Одломак  Из рукописа романа Протуве и анђели
( ПОРАЖЕНА СНАГА)

(....)

 ***
Ако су Чизмаши и Кад су цветале тикве гола истина о нашој стварности, онда је истина у мојим забелешкама толико гола „порнографски гола“ раскречила ноге и зева у пуној величини и изгледу. Жалим што онда не дођох на Књижевно вече  када беше промоција  Бигзових  издања. Твоје о нама   Теренске свеске. Био је  тада и мој писац Драгослав са књигом „Лов на стенице.“ Хтео сам да га питам за ону реченицу из тикава како нас „Само рат може спасити. “ Је ли то овај рат?

            ***                                                                                                                              Сваким даном све више упознајем наличје овог нашег не тако белог града. Човек ако је усто још и таксиста зачас се нађе у том полусвету у друштвеном муљу. Међу људима са дна живота. Обрео сам се у једној собици, уствари шупи (три са три)  са заједничком чесмом у дворишту, у којој живе  брат беспосличар, сестра разведена са дететом из тог неуспелог брака. У суседној собици (још мањој)  живи млада жена са „дететом љубави“, уствари животињари са тим недужним створењем које се зове Жељко, а колико је жељен мислим да већ сада осећа. И шта бива, беспосличар „набацује“ ту несрећницу, пиљарима, чистачима, носачима, студентима и (како нема овде оних што праве џаду) и таксистима. Више из знатижеље, да би комплетирао утиске о свему,  обрео сам се у том брлогу. Улази дотична са клинцем, клинац иде напред а после пар речи које се обично упућују деци, прилази чики умиљато, како то већ деца знају, хтео би да се игра.  Кажу да деца инстиктивно осете ко је добар човек, а ја велим кобила се преко ждребета хвата. Мамица  за то време пијуцка кафу, пуши и проговори тек по коју.  А очи, очи су јој прича за себе.  Ако су очи огледало душе њеној души секса никада доста. Час   је личила на краву која прежива и тугује што је сваки дан музу, а једном годишње воде бику, час на кобилу која тражи пастува. Беспосличар сво време прича о неком њеном пријатељу који је отишао у Шведску да снима порно филмове на препоруку неких дама  због велике ките.  Клинац је за то  време стигао да се попне „чики“ на  леђа иако га је мама  стално опомињала  на лепо понашање. И на крају мамица, по свим правилима понашања рече клинцу: „Кажи, сине, чики ћао, па-па.“ 
А чики се увукла и душу нека туга и мучнина. Изашла је у убеђењу да је нашла муштерију за то вече и решила проблем намерница за сутрадан. А мени секс на памет није падао.  И кад сам био млађи, луђи и пијан такве авантуре стварале су ми мучнину у души.Не могу рећи да није привлачна и да је не би натегао, ипак је мени још памет и душа  чиста  и док је тако добро је... Бар, ја тако мислим.

                 = видети извор, више


Нема коментара:

Постави коментар