ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

Поезија

..

..


У СПОМЕН НА СЕНКЕ / Мирослав Тодоровић

НАРОДИ који су ишчезли још видне руине
Уче ли се на примеру њиховом трајању
Они који сада зборе. Зује апарати!
Слике јасне: позадина боје зачуђеног злата
Сенке се стрпљиво надносе над видик
Ал грдна је ћутња кад реч иште перо
Геослојеви мирују листови књиге људске
Исписани језиком таме искре се маглено
Који каза пламен у мраку је сада гојном
И књига та без натписа глина обрис
Слова кротко кратка ватре давне рез
Уџбеник пепела већма језик изван уста
Пепелни зуримо у читке развалине
Метеж давни сада само мук вапи
Као што глина ћути у рукама лончара
Од које треба учити уметност трајања
 (Судњи час, 1990)
        видети више

Нема коментара:

Постави коментар