ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

Есеј

...
..


Тодоровићев снимак


ЖУБОР СВЕТЛОСТИ У ПОЕЗИЈИ*  МИРОСЛАВА ТОДОРОВИЋА / Душаб Стојковић
   (из поговора књизи "Божја визура" М. Тодоровића) 

Иако Тодоровићев песнички опус није окончан, он је несумњиво заокружен. Комплетно његово песничко дело чини једну јединствену, за сада, само на први поглед раздешену, самосвојну, мајсторски цизелирану, књигу која је сачињена из неколиких лирских рукаваца. Свака његова песничка збирка чува у своме срцу невидљиву на први поглед матицу / језгро које их окупља. Нимало случајно, мото песме по којој је Божја визура насловљена преузет је од Шекспира и гласи: Свет је позорница на / којој свако игра своју улогу. Сваки прави, и велики, песник игра своју улогу на позорници песниш- тва. Мирослав Тодоровић, никакве сумње нема, припада том, и таквом, песничком јату.
            Поднаслов збирке збирКа песМАМА показује како је Мирославу Тодоровићу тесно у кожи традиционалног песништва и како он, макар преко рамена, гвири у оно што је модерно авангардно песништво донело. Притом, он се не „отвара“ сасвим и од онога што је било, и остало, експериментално преузима само оно што се у његово песништво уклапа и даје му унутрашњи авангардни дрхтај. Тако се, на пример, песма „Цар звоно“ окончава стихом / речју / везником И, а она која је насловљена „Дахом светлости“ такође једном (крњом) речју, која је и читав стих Ал.
            Веома је богата и разноврсна лексичка раван Тодоровићевих песама. (...)
           
      =  видети више


Нема коментара:

Постави коментар