ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

субота, 06. јануар 2018.

Лако је вама... / Белатукадруз


ЛАКО ЈЕ ВАМА, ЧАПЉЕ, ШТО ЛОВИТЕ ПО ПЛИЋАЦИМА...

Сањао сам - седим и читам књигу,
пролази митски горостас Лека Балтуга,
као што плове стабла борова низ реку...

Тонуо у мреже налик на вез на сатену,
на чипке саткане од месечевих сенки,
у дубине генеалогије и страве.

И онда се будио и одлазио на старо имање,
на ливаду, на спрудове, на север,
и клизио као сенка облака
према реци,
да не поплашим чапљу,
усамљену у плитком рукавцу.

Лако је вама, чапље, што ловите по плићацима
рибе, пуноглавце, жапчиће!
Мене је сила небеска сила
окренула даље
према Јазу, Виру,
вртлогу,
сновима које не умем да препричам,
које не разумем...

Ваш је плићак
преко лета.

Провидан као целофан.
Са шарама шкољки
по пешчано-муљевитом дну...

Оперважен светлим и тамним
стаблима топола и јова.

Ви ловите са елеганцијом,
а ја се, уловљен сновима,
батргам као гргеч у рибарској мрежи...

           (3. 9. 97. - 5-6. 1. 2018. Hilared)







Нема коментара:

Постави коментар